Simptomi

Simptomi

Uprkos tome što značajan deo patologije otpada na bolesti uha, ovaj organ, veoma važan za normalno funkcionisanje čoveka, često neopravdano ostaje u zapećku drugih bolesti.

Pogledajte na koje to simptome bi trebalo da obratite pažnju.

OTALGIJA
PROMUKLOST
OSLABLJEN SLUH
VRTOGLAVICA
ZUJANJE U UŠIMA

OTALGIJA

Bol u uvu (otalgija) je rezultat patoloških procesa koji se događaju u samom uvu ili u okolnim strukturama (ždrelo, krajnici, vilični zglob…). U prvom slučaju govorimo o primarnim, u drugom o sekundarnim otalgijama. U pojedinim slučajevima sekundrana otalgija je prvi simptom koji ukazuje na vrlo ozibiljna oboljenja orl regije. Zato svaki bol u uvu zahteva pregled otorinolaringologa koji će serijom pregleda koji uključuju i endoskopske, isključiti ili potvrditi postojanje tumorskih promena orl regije.

 

Na sreću, otalgija je najčešća u dečijem uzrastu kao posledica akutne upale srednjeg uva. Po pravilu se javlja u sklopu ili nakon infekcija gornjih respiratornih puteva. Bol, uznemirenost deteta i povišena telesna temperatura prate ovo stanje. Pravilno lečenje sprečava pojavu komplikacija, a pregled mikroskopom bi trebalo da bude standard u dijagnostici.

U odraslom životnom dobu otalgija je najčešće rezultat zapaljenja kože spoljašnjeg slušnog hodnika. Bol je neprijatan, nekada je praćen potpunim zatvaranjem otvora spoljašnjeg slušnog hodnika kada dolazi i do oslabljenog sluha. Učestalost je veća tokom letnjih meseci. Poseban oprez je potreban kod pacijenata starije životne dobi koji su tokom života lečeni zbog sličnih stanja, a naročito kada otalgiju prati krvarenje iz uva.

Lečenje podrazumeva primenu lokalnih medikamenata u uvo, ponovljenu otomikroskopiju i aspiraciju, kao i saradnju pacijenta u sprovođenju terapije koja može trajati par nedelja. Primena sistemskih antibiotika je česta i u najvećem broju slučajeva bespotrebna.

 

NAPOMENA: Jedna polovina bolova u uvu nema za uzrok bolest uva. Razlog bola u uvu je u okolnim strukturama.

PROMUKLOST

Promuklost (Dysphonia) je najćešći simptom oboljenja grkljana. Osoba je promukla kada njen glas odstupa od normalne visine, jačine i kvaliteta glasa. Uzrok problema nije uvek u samom grkljanu, često je u okolnim ili udaljenim organima (grudni koš, vrat i centralni nervni sistem).

Najčešći uzrok su zapaljenske promene na glasnim žicama. Nisu retku ni benigni i maligni tumori grkljana, paraliza živaca koji pokreću glasne žice. Česta je i kod zloupotrebe glasa, naročito kod profesija koje zahtevaju dugotrajnu upotrebu glasa (novinari, predavači, pevači, glumci i sl). One se nazivaju funkcijskim disfonijama. Posebnu kategoriju predstavljaju psihičke promuklosti.

Promenljivost promuklosti u toku dana u pogledu jačine, visine i boje posledica je zapaljenskih promena. Postepeno pogoršavanje u dužem vremenskom periodu najčešće je znak razvoja tumora grkljana. U svakom slučaju promuklost zahteva pažnju pacijenta i pregled otorinolaringologa nekom od dostupnih metoda.

Lečenje je medikamentozno ili hirurško.

 

OSLABLJEN SLUH

Oštećenja sluha nastaju u bilo kom životnom dobu. Deo njih je nasledan, drugi nastaje za vreme porođaja, treći je rezultat opštih bolesti organizma ili specifičnih bolesti uva, a četvrti su posledica fiziološkog procesa starenja. Svaki od njih ima svoje specifičnosti i zahteva poseban pristup.

U ovom delu govorimo o oslabljenom sluhu koja prati fiziološki process starenja (presbyacusis), naglo nastaloj nagluvosti i čestom problemu nagluvosti dečijeg doba zbog hroničnog sekretornog otitisa. Ostala stanja koja prate oslabljen sluh biće pomenuta u delu hirurško lečenje.

 

Presbyacusis

Presbiakuza je oštećenje sluha povezano sa fiziološkim procesom starenja. Progresivnog je karaktera, obostrano, simetrično i nažalost ireverzibilno. Rezultat je degenerativnih promena u strukturama unutrašnjeg uva i auditivnog nerva. Pored degenerativnih promena uticaj imaju genetski faktori i faktori sredine. U ljudskoj populaciji promene su nepovratne, što nije slučaj kod svih živih vrsta. Organ za sluh kod riba i ptica ima mogućnost regeneracije.

Prve manifestacije pacijent primeti najčešće posle 50. godine života. Slaba mogućnost za razumevanjem govora sagovornika, naročito u buci (“cocktail party effect”), korišćenje telefona postaje otežano. Nekada se javlja i zujanje u ušima, nestabilnost pri hodu, a zbog tzv. rekruitmana dolazi do fenomena hiperakuze – povećanje osetljivosti na zvuke tačno određene frekvencije. Prebiakuza je, uz artritis, najčešća bolest odraslog životnog doba. Svaki treći čovek posle 65. godine i svaki drugi posle 75. godine života boluje zbog presbiakuze.

Na dva načina je moguće rešiti problem slabijeg sluha u starijoj životnoj dobi. Slušni aparati su najčešći izbor. Digitalna tehnologija podigla je kvalitet slušnih aparata i istovremeno smanjila njihovu veličinu. Za teška oštećenja sluha potrebna je ugradnja veštačkog uva – kohlearnog implanta. Najbogatije zemlje predviđaju ovu mogućnost za pacijente svih uzrasta. U našoj zemlji fond zdravstvene ne predviđa besplatnu kohlearni implantaciju za starosnu dob preko 25 godina.

Akutna nagluvost

Stanje naglo nastalog delimičnog gubitka sluha naziva se akutna nagluvost. Tipično je da se događa u ranim jutarnjim satima i da je, najčešće, prati bol niskog intenziteta u predelu iza uva. U mlađem životom dobu uzročnik je virusnog porekla, u odraslom dobu  verovatnija je vaskularna etiologija. Pacijenti opisuju novonastalo stanje na najrazličitije načine, od punoće u uvu, zapušenosti, zujanja i sl. Jedan broj pacijenata ne uspeva da prepozna problem, vezuje ga za stvaranje ušne masti, prolaznu slabost i sl. i na taj način odlaže posetu lekaru.

Vreme je presudni faktor u uspehu lečenja akutne nagluvosti. Što je kraće vreme od nastanka nagluvosti do odlaska kod otorinolarinolaringologa to je veća mogućnost za potpuni oporavak slušne funkcije. Nekoliko terapijskih opcija je na raspolaganju, od sistemske primene kortikosteroida, hemoreološke terapije, preko tretmana u hiperbaričnoj komorii do instilacija kortikosteroida u šupljinu srednjeg uva. Bez obzira koji terapijski protokol primenili, njegovo započinajnaje u prva 72 sata u ogromnom procentu dovodi do potpunog oporavka slušne funkcije.

Akutna akustička trauma nastaje nakon kraćeg ili dužeg izlaganja jakoj buci, na koncertima, u streljanama, u lovu i sl. Oslabljen sluh je neretko praćen i tinitusom. Spontan oporavak je moguć, ali nije pravilo.

Nagluvost u dečijem uzrastu

Različite vrste zapaljenja srednjeg uva imaju veliki socioekonomski značaj zbog visoke učestalosti koja zahvata široku populaciju. Ne manji značaj ima opasnost od mogućih komplikacija u prostoru srednjeg uva i okolnim strukturama uključujući i lobanjsku duplju. Oštećenje uva, prolaznog ili trajnog karaktera su zajednička za zapaljenja srednjeg uva.

Dečija populacija, naročito predškolski uzrast, zaslužuje posebnu pažnju. Prosečno jednom svako dete u ovom uzrastu doživi iskustvo sa zapaljenjem srednjeg uva. Pravovremena dijagnostika i odgovarajući tretman su od presudnog značaja za sprečavanje komplikacija.

Akutna upala srednjeg uva (Otitis media acuta) prati nfekciju gornjih respiratornih puteva (tonzilitis, faringitis, sinuzitis). Patogenost i virulencija izazivača (virusa ili bakterija) određuju težinu kliničke slike. Najveći broj ovih stanja uz adekvatnu terapiju prolazi bez posledica. Infekcija se širi kroz Eustahijevu tubu, retko preko krvi (hematogeno), nastaje u toku infektivnih bolesti ili preko postojeće perforacije bubne opne. Moguća je i zbog barotrauma. Najčešće su posledica virusne infekcije na koje su nadovezuje infekcija bakterijama – Streptococcus pneumonia, Haemophylus infuenze i Moraxella cattharalis.

Neprepoznati i nepravilno lečeni slučajevi akutme upale srednjeg uva naročito kod dece koja pokazuju sklonost upalama uva i dovode do hroničnih formi. Sekretornom otitisu (otitis media secretoria) treba posvetiti posebnu pažnju. Nema tipičnih simptoma i znakova  karakterističnih za akutnu upalu -  uzmnemirenost deteta, bol, povišena temperatura, plač. Pažljivo posmatranje deteta od strane roditelja koji primete da dete ne reaguje na poziv koji dolazi iza leđa, kao i podatak da pojačava zvuk na televizoru je znak upozorenja na prisustvo sekretornog otitisa. Nije retko da se bolest otkrije od strane otorinolaringologa za vreme sistematskog pregleda. To je dobro proučena bolest, identifikovan je veliki broj stanja koji imaju ulogu u njenom nastanku, ali precizan uzrok je još uvek nepoznat.

Tipičan izgled bubne opne kod lakšeg oblika sekretornog otitisa.
Šupljina srednjeg uva ispunjena sekretom žute boje sa vidljivim mehurićima vazduha
Timpanometrijska krivulja kod sekretornog otitisa 
Uznapredovala forma sekretornog otitisa. Sekret intenzivno žute boje, veće gustine.

 

OPREZ: Potreban je otomikroskopski pregled uva i kod dece bez simptoma upale uva.

Hronični sekretorni otitis pokazuje nepredvidiv tok. Nije retko da nakon višemesečnog tretmana adekvatnom medikamentoznom terapijom ne dolazi do značajnijeg poboljšanja kliničke slike, a da nedugo zatim dođe do oporavka. Ni tada ne treba zapostaviti periodične preglede uva mikroskopom i ponavljanje timpanometrije. Oblik timpanometrijske krivulje je pouzdan pokazatelj prisustva ili odsustva sekreta u srednjem uvu samo u slučaju kada se tumači zajedno sa mikroskopskim pregledom uva. U slučajevima neadekvatnog odgovora na medikamentoznu terapiju potrebno je hirurško lečenje – ugradnja aeraciono-drenažnih cevčica i odstranjivanje trećeg krajnika. ( Više u delu "Hirurško lečenje bolesti uva nosa i grla".)

VRTOGLAVICA ( VERTIGO )

Subjektivni osećaj nestabilnosti pri hodu, zanošenja u stranu, utisak da se predmeti okreću oko vas ili vi oko predmeta su najčešći opisi vrtoglavice od strane pacijenta. Uzroci su mnogobrojni, neki su rezultat opštih bolesti organizma, drugi imaju svoj uzrok u unutrašnjem uvu.

Položajne vrtoglavice (BPPV – benigni paroksizmalni poziicioni vertigo) po učestalosti dolaze na prvo mesto. U osnovi oboljenja stoji izmeštanje kristala kalcijuma iz jednog dela unutrašnjeg uva u drugi. Novonastala situacija u složenom sistemu kakav je sistem za održavanje ravnoteže dovodi do burne simptomatologije prilikom okretanja glave u stranu, zabacivanja glave unazad pri ustajanju  iz kreveta, promene položaja tela i sl. Uz naglo nastalu vrtoglavicu pacijent oseti mučninu, javlja se nagon za povraćanjem koje se vrlo retko događa.

Zapaljenje vestibularnog živca (Neuronitis vestibularis) je drugi najčešći uzročnik vrtoglavica. Početak je nagao, praćen je vrtoglavicom, mučninom, nagonom za povraćanjem i nevoljnim pokretima očnih jabučica (nistagmus). Karakteristično je zanošenje u stranu pri hodu.

Oporavak je postepen, u mlađoj životnoj dobi uz odgovarajuću terapiju dolazi do potpune restitucije vestibularnog Sistema u prvih 7 dana. Odrasla životna dob zahteva duže vreme. U oba slučaja potrebno je detaljno testiranje auditvne i vestibularne funkcije. I pored karakteristične kliničke slike vestibularnog neuronitisa neke druge neurološke bolesti mogu dati sličnu simptomatologiju čije neprepoznavanje može imati posledice.

 

Menijerova bolest (Morbus Meniere)

Vrtoglavica je stalan simptom Menijerove bolesti. Uz nju, bolest karakterišu još i slabljenje sluha, šumovi ili zujanje u uvu, kao i osećaj punoće. Intenzitet vrtoglavica varira od slabih, do veoma izraženih koje remete uobičajenu dnevnu aktivnost pacijenta.

Uzroci su različiti:

  • Psihogeni, emocionalni disbalans
  • Neurovegetativne distonije
  • Alergije na hranu, pre svega nikotin i alkohol
  • Elektrolitski disbalans
  • Arteriosklerotične promene na krvnim sudovima uva

Po pravilu Menijerova bolest zahvata jedno uvo, mada nisu retki ni obostrani slučajevi. Populacija izmedju 40-60 godina je najčešća starosna dob, a u nešto većem procentu obolevaju žene. Vrlo retko, u 3% slučajeva kod dece sa simptomima vrtoglavice utvrdi se Menijerova bolest.

Lečenje je medikamentozno, a u uznapredovalom stadijumu hirurško.

OPREZ: Vrtoglavicu daju i neurološka oboljenja tipa multiple skleroze, vaskularnih anomalija, moždani udari, ishemije mozga… Neprepoznavanje može imati ozbiljne posledice.

ZUJANJE U UŠIMA ( TINNITUS )

Tinitus je simptom osećaja zvuka u uvu u odsustvu zvučnog podražaja iz okoline. Pacijenti ga opisuju na različite načine: zujanje, šumovi, pretakanje, žuborenje, cvrkut, pištanje i sl. Veliki broj bolesti za simptom ima tinnitus koji može biti kontinuirani ili periodični.

Vrlo retko otorinolaringolog može čuti tinnitus kod pacijenta. U tom slučaju posredi je objektivni tinnitus -  zvuk koji nastaje u pacijentovom uvu kao rezultat kontrakcije mišića srednjeg uva. Blizina uva i velikih krvnih sudova vrata daje pulsirajući tinitus koji se takođe može objektivizirati.

Prvi korak u utvrđivanju uzroka tinitusa je isključivanje tumora pontocerebelarnog ugla. Ako se isključi njegovo postojanje u terapiji tinitusa pristupa se medikamentozno ili hirurški.

 

Tumori pontocerebelarnog ugla  (Tu pontocerebellaris)

Tumori pontocerrebelarnog ugla čine 10% svih tumora endokranijuma. Najveću učestalost ima neurinom osmog kranijalnog nerva, pa meningeomi, vaskularne anomalije, hordomi, glomusi i sl. Veoma sporo rastu i smatra se da do pojave tinitusa može proći i do 20 godina. Najčešće prvi simptomi su tinnitus i gubitak sluha. Javljaju se i slabost mimične muskulature, retko vrtoglavica, hod na širokoj osnovi i zanošenje na stranu tumora. Odluku o operativnom lečenju određuje veličina tumora, težina kliničke slike i starosna dob pacijenta.